Kada sam namerio napisati par redova na ovu temu, upitao sam nekoliko ljudi iz svog okruženja ko su osobe koje za njih predstavljaju moralne uzore. Njihova reakcija bila je više nego indikativna i interesantna. Niko nije naveo neko ime ,,iz prve“, a najčešće ni posle dužeg razmišljanja. A u etičkoj literaturi više izgovora nego odgovora, ako se neko uopšte šire i bavio time.

Ko su moralni uzori? Zašto je tako teško navesti konkretna imena? Da li se radi o davno iščezloj kategoriji? Trebaju li nam moralni uzori uopšte i mogu li istinski i postojati u vremenu trange-frange preživljavanja, lopovskog ,,morala“ i života gde se sve unižava i sve je na prodaju? 

Kad se postavi pitanje o tome ko su moralni uzori, koje vrednosti i postupci ih čine takvima, već na prvom koraku suočavamo se sa dubokim relativizmom naših predstava o moralu, dobru, čestitosti, sa relativizmom naših ,,opisa“ valjanih ljudi i dela. Ne postoji konsenzus o tome šta pod moralom treba podrazumevati, pa tako ni konsenzus o konkretnim ljudima i njihovom moralnom delovanju. Često ista osoba, dobro je poznato, za nekoga predstavlja primerno moralnu osobu, uzora ili heroja, a za nekog nemoralnu, izdajnika ili zločinca.